Након Другог светског рата у некадашњој СФР Југославији
оснивани су раднички и народни универзитети како би одрасли
имали могућност да стекну адекватно знање из одређених
занимања која су била потребна за обнову и развој привреде.
Раднички универзитет у Лозници основан је од стране Општинског
народног одбора 20. новембра 1959. године.
У овој образовној установи организовани су следећи видови
наставе: основно образовање и васпитање одраслих у виду
потпуног (осмогодишњег) или непотпуног (краћег од
осмогодишњег), припрема за полагање испита за усмерено
образовање одраслих, усавршавање и стручно образовање
одраслих, образовање за послове општенародне одбране и
друштвене самозаштите, друштвено-политичко и марксистичко
образовање, припремање за полагање пријемних и допунских
испита, образовање из области културе, неговање традиција
ослободилачих ратова, приказивање филмова, изучавање страних
језика и организовање културног и културно-уметничког живота.
Раднички универзитет се састојао из четири целине:
- Одељења за основно образовање,
- Центра за усмерено образовање,
- Центра за културу и
- Центра за идејно-политички рад.
Ова образовна установа третирала се потпуно равноправно са
другим школама. Програмске активности финансиране су из
средстава Друштвеног фонда за школство, самосталне делатности
и дотација.
Иако су раднички и народни универзитети били изједначени са
школама, било је покушаја да се помоћу појединих одредаба
закона спречи постојање установа овог типа.
Раднички универзитет у Лозници обављао је своје програмске
активности све до 1989. године, када је одлуком Скупштине
општине Лозница обједињен са Домом културе у нову установу −
Културно-просветни центар „Вук Караџић“ Лозница.