Скупштина самоуправне интересне заједнице усмереног образовања Подрињско-колубарске међуопштинске заједнице донела је План мреже средњих школа за подручје Подрињско-колубарског региона за период 1979–1985. године. Планом је изједначено редовно школовање и „образовање из рада и уз рад“, те је запосленима пружена могућност стицања свих степена стручности (од I до V степена).

Друга фаза средњег усмереног образовања и васпитања, као део система перманентног образовања и усавршавања, омогућавала је даље образовање и усавршавање појединаца који су већ били у радном односу, запослени на пословима нижег степена сложености. Такође, ова фаза образовања била је намењена и онима који су завршили једну струку, а били запослени на радним местима друге. На тај начин имали су могућност да се оспособе за струку у којој су радили.

Образовање у другој фази средњег усмереног образовања омогућавао је полазницима који су већ били запослени да развију своје способности у складу са личним жељама и могућностима, као и друштвеним потребама. Број полазника који су се образовали уз рад у току једне школске године кретао се око 3.000 на подручју Подрињско-колубарског региона.

Септембра 1979. године на Радничком универзитету било је пријављено 109 одраслих полазника који су завршили прву фазу усмереног образовања, а који су желели да наставе школовање у другој фази за одређене струке и занимања. Заинтересованост по струкама била је следећа: правно-биротехничка (46 полазника), грађевинска (36 полазника), економско-комерцијална (19 полазника), трговинска (2 полазника), металска (4 полазника), текстилна (1 полазник) и угоститељска (1 полазник). С обзиром да је највише полазника било пријављено за правно-биротехничку и грађевинску струку, формирано је по једно одељење за занимања у овим областима. Настава је организована у сарадњи са Школским центром „Вујо Матић“ и Школским центром „Милорад Радуловић“ у Лозници, који су имали овлашћења да одреде и именују предаваче.

Раднички универзитет у Лозници обављао је припрему полазника за полагање испита у средњим школама и то: машинско-техничкој, текстилно-техничкој, саобраћајно-техничкој и средњој управној школи, према усвојеним и верификованим програмима. Ова образовна установа реализовала је овај вид наставе уз помоћ квалификованог кадра, одговарајућег школског простора, потребне опреме, учила, библиотека и кабинета.

Седамдесетих година ХХ века Завод за запошљавање у Лозници финансирао је реализацију обуке за грађевинска и угоститељска занимања, намењена незапосленим полазницима. Укупно је било 967 полазника и они су се након завршене обуке запослили широм некадашње Југославије и Швајцарске.

Погледајте галерију прикупљених архивских докумената: